Ovde možeš pronaći nekoliko informacija vezanih za azil i za tvoja prava u Nemačkoj.
Ovim informacijama, koje smo sakupili sa interneta, brošura i iz sopstvenih iskustava, želimo da ti pomognemo da stekneš kratak pregled o uslovima za izbeglice u Nemačkoj. Osim toga ćeš pronaći nekoliko saveta i kontakta, koji bi mogli da ti budu korisni na ovom putu. Naravno da je svaki slučaj poseban i nekada je teško razumeti birokratske procese, ali nemoj da te to obeshrabri! Tvoja situacija je teška, ali postoji dosta ljudi koji su tu da ti pruže podršku.
Nijedan čovek nije ilegalan! Želimo ti puno snage i uspeha! www.welcome2germany.wordpress.com
Kako mogu da se prijavim za azil? Proces za prijavu azila ima tri važna koraka. Prvo, trebalo bi da se registruješ u prijemnom centru za imigrante (Erstaufnahmeeinrichtung) oblasti ili države u kojoj se trenutno nalaziš. Takođe se možeš obratiti bilo kojoj policijskoj stanici ako ne znaš gde se nalazi takav prijemni centar. Tamo ćeš dobiti sertifikat koji potvrđuje da si se prijavio za azil. Sertifikat se zove BÜMA (Bescheinigung über die Meldung als Asylsuchender), ali pošto se zakon neprestano menja, uskoro će nositi naziv Ankunftsnachweis. Uzmi u obzir činjenicu da možda nećeš moći ostati tamo gde si se prvo prijavio za azil. Mogu te poslati bilo gde u Nemačkoj. Uvek im daj informaciju ukoliko imaš neku užu rodbinu bilo gde u Nemačkoj. Imaš pravo da živiš zajedno sa svojim supružnikom ili maloletnom decom (mlađi od 18) ili sa svojim roditeljima ukoliko nisi punoletan. Drugo, trebalo bi da se prijaviš za azil kod BAMF (Bundesamt für Migration und Flüchtlinge) Savezni ured za migraciju i izbeglice. Ovde će ti dati dokument pod nazivom Aufenthaltsgestattung, koji ti omogućava legalan ostanak dok se ne donese konačna odluka o tvojoj molbi za azil.
Tražiće ti lične podatke, fotografisaće te, uzeti otiske prstiju, i postavljati pitanja o tebi i o tome kako si dospeo u Nemačku. Ove informacije će kasnije biti iskorištene u „Dublin“ / „Dablin“ slučaju (ovo ćemo pojasniti kasnije). Tvoji odgovori će takođe biti snimljeni i korišteni kasnije. Poslednji korak je veliko saslušanje. Poslaće ti pismo sa datumom tvog termina. Nekada je potrebno čekati nekoliko nedelja ili meseci na ovaj termin.
Koliko dugo moram da čekam svoje papire?
Nažalost može jako dugo trajati, dok se konačno ne donese odluka, nekada duže od dve godine. Do tada ćeš dobiti papir (Aufenthaltsgenehmigung, Privremena dozvola boravka), koji će ti dozvoliti da ostaneš nekoliko meseci, dok se ne odluči o tvom zahtevu.
Tokom prva 3 meseca tvog tekućeg zahteva za azil ti je po zakonu dozvoljeno da se krećeš samo u okviru područja, na kome si se registrovao.
Ako je tvoj zahtev za azil odbijen, moguće je da uložiš prigovor. Ali to moraš brzo da uradiš (u okviru 2 nedelje).
Onda kada dobiješ negativan odgovor, prvo moraš da proveriš poslednju stranicu zvanične odluke. Pronaći ćeš podatke o pravnim mogućnostima koje su ti preostale. Tamo će biti navedeno koliko još vremena imaš da podneseš žalbu na odluku. Imaj u vidu da je u nekim slučajevima ovo samo jedna sedmica, tako da moraš delovati brzo! Zvaničnu odluku ćeš primiti u žutoj koverti gde je napisan i datum kada si primio to pismo. Molimo sačuvaj tu kovertu i pronađi advokata ako je tvoj slučaj odbijen.
Postoje četiri različite pozitivne odluke:
- Dobićeš azil na osnovu Art. 16 a GG.
- Priznat ti je status izbeglice prema § 3 AsylG
- Dobićeš supsidiaran zaštićeni status (§ 4 AsylG)
-
Postoje druge prepreke kada je reč o deportaciji (Abschiebungsverbot, according to § 60 V, VII S. 1 AufenthG).
Svaka od njih će ti omogućiti legalan ostanak u Nemačkoj, ali po nekim stvarima se razlikuju. Poželjno je obratiti se advokatu ili savetniku kada primiš odluku i nisi siguran šta tačno podrazumeva.
Od marta 2016 takođe postoje ubrzane procedure, kada odluka mora da se donese u razmaku od sedam dana. Ovo je za osobe sa takozvanih „zemalja sigurnog porekla“ (u ovom trenutku: Albanija, Bosna i Hercegovina, Gana, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Srbija) čijih podnosioca prijave će skoro sasvim sigurno biti odbijene; kao i osobama koje su uništile svoje identifikacione dokumente ili su dale netačne podatke o svom identitetu ili nacionalnoj pripadnosti, i osobama koje podnose zahtev za azil u Nemačkoj po drugi put (Folgeantragssteller). Ako se za tvoj slučaj pokrene ubrzana procedura, možda ćeš morati da odeš u specijalni kamp. Ako BAMF ne odluči u roku od nedelju dana onda imaš pravo na uobičajenu proceduru za potraživanje azila.
Da li ću dobiti kuću / smeštaj?
Posle toga što si prijavio zahtev za azil, u policiji / u službi, dovešće te do velike zgrade, gde su smeštene izbeglice, takozvani Erstaufnahmelager (Prvo prihvatilište). Nažalost moraš da ideš tamo, gde te pošalju, i to može biti bilo gde u Nemačkoj. Nekada je to prihvatilište u nekom selu, nekada na periferiji grada, nekada i u centru. U svakom prihvatilištu ćeš dobiti krevet, nešto da pojedeš i nešto novca. Trebalo bi da bude čisto i sigurno, ali ovo nije uvek zagarantovano.
Ako su životni uslovi loši ili se zaposleni ili obezbeđenje prema tebi ne ophode sa poštovanjem, imaš pravo na to, da se žališ.
Slikaj, zapisuj svoja iskustva ili pričaj sa nekom organizacijom o tome i objavi to u javnosti. U Prvom prihvatilištu ćeš biti smešten između nekoliko dana i šest meseci. Oficijelno ne smeš da napustiš oblast u kojoj živiš.
Posle ovog vremena ćeš biti poslat u drugi smeštaj, nazvan Gemeinschaftsunterkunft, ili deljeni stambeni prostor. Ne možeš nažalost da biraš gde, ali imaš pravo da budeš na istom mestu kao i tvoja uža porodica (deca, supružnici, roditelji ako si maloletan). Sada možeš da putuješ po Nemačkoj kuda god želiš. I tu ćeš dobiti mesto za spavanje i nešto novca . Nakon što dobiješ pozitivnu odluku od BAMF dobićeš zasebnu sobu i odabrati svoj grad. Ponekad, tokom procesa za azil, moguće je iznajmiti stan koji je plaćen od strane sistema socijalne zaštite, posebno za porodice i posebno ugrožene osobe (zbog medicinskih ili psiholoških razloga).
Da li mogu da idem u školu, kako bih naučio nemački?
Jednom kada dobiješ potvrdnu odluku od BAMF-a moraćeš da se prijaviš u sistemu socijalne zaštite iz centra za rad, „Jobcenter“. O tome možeš pronaći informacije na internetu. Nakon što su obradili tvoju aplikaciju, Jobcenter će ti dati potvrdu. Sa ovim dokumentom možeš pohađati određene nemačke školske ustanove i učiti nemački. Jobcenter će platiti za ovo usavršavanje. Možda ćeš morati da pohađaš integracijski kurs koji podrazumeva i učenje nemačkog. Osobe sirijskog, iračkog, eritrejskog i iranskog porekla takođe mogu pohađati kurs nemačkog tokom svog azilantskog procesa ako ne spadaju pod Dablinsku III regulaciju. Ako ne možeš da se registruješ za kurs nemačkog jer još uvek čekaš na odluku ili si odbijen, možeš potražiti besplatne časove koje organizuju volonteri u tvojoj blizini.
Da li mogu da radim u Nemačkoj?
Tri meseca posle podnošenja zahteva za azil možeš da se prijaviš za dozvolu za rad tako što ćeš prikazati svoj ugovor o radu koji već poseduješ u Ausländerbehörde. Oni ti mogu izdatu radnu dozvolu za taj posao. Ali dobićeš radnu dozvolu samo ukoliko nijedna druga osoba nemačke ili evropske pripadnosti ili drugi migrant koji već ima radnu dozvolu, ne može da obavlja taj isti posao. Nakon 15 meseci u Nemačkoj može ti se izdati uobičajena radna dozvola za bilo kakav posao. Ako dobiješ potvrdan odgovor od BAMF-a onda odmah imaš pravo da radiš u bilo kojoj delatnosti u kojoj nađeš posao i takođe da se usavršavaš. Sa dokumetima ćeš takođe dobiti nešto novca (404 evra mesečno ako si samac) i Jobcenter će platiti za tvoj smeštaj tokom perioda kada si nezaposlen.
Šta ako sam maloletan i bez porodice?
Dobićeš mesto za spavanje u kući sa drugim maloletnim izbeglicama ispod 18 godina. Tamo će biti socijalni radnici da ti pomognu. Takođe ćeš dobiti hranu i nešto novca. Možeš i da ideš u školu da naučiš nemački ili da završiš neku struku. Treba da dobiješ mogućnost, da naučiš neku struku i kada to završiš, možeš možda i naći posao sa time. Ako si dobio potvrdan odgovor iz BAMF-a na tvoju molbu za azil, ti/tvoja porodica možete aplicirati za vizu u nemačkoj ambasadi kako bi tvoji roditelji bili prebačeni u Nemačku.
Jedan problem može biti, da nije uvek moguće da dovedeš svoju porodicu. Ali možeš da podneseš zahtev za ujedinjenje porodice (Familienzusammenführung).
Sta ako moram kod doktora?
U prvih 15 meseci imas samo u hitnom slucaju mogucnost doktorske pomoci. Pre nego što se obratiš lekaru takođe ti je potreban takozvani Krankenschein (potvrda zdravstenog osiguranja) koji izdaje ured za socijalnu zaštitu. U nekoliko oblasti ćeš dobiti elektronsku zdravstvenu karticu koja ti omogućava lakši pristup medicinskoj nezi. Ako si trudna mozes u toku trudnoce da konsultujes doktore u vezi kontrola. Ako se odlucis za abortus takodje imas pravo na to u javnoj bolnici. U Nemackoj su abortusi u prva tri meseca ili zbog medicinskih razloga legalni
Sta je sa mojom familijom?
Tek kad dobijes azil ili imaš status izbeglice takodje mogu tvoj muz/ tvoja zena kao i tvoja deca da dodju za Nemacku. To se zove spajanje familija (Familienzusammenführung).
Pošto je ova procedura prilično komplikovana, bolje je da se obratite advokatu ili nekoj organizaciji koja je upoznata sa procedurom. Osobe kojima je odobren azil (na osnovu Art. 16 a GG) ili su prepoznati kao izbeglice (§ 3 AsylG) mogu aplicirati za ponovno spajanje porodice. Molimo obrati pažnju da podneseš prijavu u toku prva tri meseca nakon dobijenog odobrenja. Ako apliciraš kasnije moraćeš da obezbediš dovoljno finansijskih sredstava za izdržavanje tvoje porodice. Obrati se Ausländerbehörde i objasni da apliciraš za spajanje porodice. Tvoja porodica mora otići u nemačku ambasadu u rodnoj zemlji kako bi aplicirali za vizu za spajanje porodice. Osobe sa supsidiarnim zaštićenim statusom moraju sačekati dve godine pre nego što apliciraju za spajanje porodice.
Da li je moguce ostati zauvek u Nemackoj?
To zavisi na tvom statusu boravka koji dobijes i na situaciji u zemlji iz koje dolazis. Posle osam godina mozes da trazis nemacko drzavljanstvo, ali moras da razumes jezik i da imas konstantne prihode.
Sta ako sam zrtva silovanja ili sam politicka izbeglica?
To u svakom slucaju jasno opisi u svom intervjuu, koji odlucuje o tome da li ces dobiti azil ili ne. O silovanju je jako tesko govoriti, u tom slucaju ti to preporucujemo. Zrtve silovanja se u evropskom azil procesu priznaju. Eventualno tako dobijas i drugi status i drugacije te tretiraju (nije dozovljen pritvor itd.).
Sta ako sam zena?
Neki razlozi za trazenje azila, kao seksualno silovanje, se samo ticu zena. To mogu biti nasilna sterilizacija ili prava i obicaji, koji zene diskriminisu. U to spadaju kazne za razvod braka, nasilna vencanja, povredjivanje genitalija ili silovanje. Moras da potvrdis da je situacija u tvojoj zemlji takva i da te njen pravni sistem ne cuva od svega toga. Ako ti je tesko pricati o tome pred tvojom familijom, mozes da trazis da sama pricas sa svojim advokatom.
Sta ako sam homoseksualna/-an/LGBTIQ?
Nekad je moguce da trazis azil na osnovu toga sto si homo-, bi-, ili transseksualan. Transgenderi ili interseksualni ljudi, koji su u svojim zemljama progonjeni, posto spadaju u navedenu grupu ljudi imaju pravo da traze azil u Nemackoj. Možda će te pitati posebna pitanja, na primer da im navedeš mesta u tvojoj zemlji na kojima se uobičajeno ljudi kao ti susreću. Moras da dokazes da te u tvojoj zemlji za to ostro kaznjavaju. Ako iz tih razloga trazis azil moras da dokazes da je kazna za to neizdrziva i neobrazloziva. Pre nego što prisustvuješ svom intervjuu, pokušaj da se savetuješ sa advokatom ili organizacijom koja je stručna u pripremi ljudi za ovakav intervju.
Vise detalja o azilu
Tvoj zahtev se koristi za to da se overi da li si bio proteran ili da li te ceka proterivanje u domovini. U najvaznije razloge za proterivanje spadaju ugrozenje zivota, fizicko nasilje i nedozvoljeni pritvor. Druge opasnosti za tvoj zivot, telo i slobodu se tretiraju kao krsenje ljudskih prava, kao opasnost na osnovu diskriminacije, u vezi rata i ozbiljna opasnost u vezi bolesti. Ali azil može biti odobren samo ako ste gonjeni zbog rasnih, verskih, političkih razloga ili zbog svoje nacionalnosti ili pripadnosti posebnoj društvenoj grupi. Da sumiramo: Šta ti se desilo u tvojoj zemlji? I zbog čega ti se ovo desilo?
Oficijalna definicija kandidata za azil:
Osoba sa dobro potvrdjenim strahom usled rase, religije, nacionalnosti, politickog misljenja ili pripadnistva specijalnoj grupi ljudi.
Dablinski sporazum III
Dablinski sporazum moze da se koristi za odluku, da jedna druga evropska zemlja bude odgovorna za tvoju proceduru za azil. Naprimer, ako si vec registrovan u jednoj drugoj zemlji ili ako si se tamo prijavio za azil, ili dosao sa vizom iz jedne druge zemlje, ili ako se nadje dokaz da si proveo vreme u jednoj drugoj evropskoj zemlji. U tom slucaju mogu da te vrate u tu zemlju. Ako si bio u Grčkoj, nećeš biti deportovan u Grčku, ali će tvoj process potrajati duže. Možeš uložiti žalbu (Eilantrag) kojom se protiviš deportaciji u neku drugu evropsku zemlju ali moraćeš da je priložiš u razmaku od sedam dana nakon što si obavešten o deportaciji. Ali takođe mnogo ljudi koji dobija pisma da je dablinski process pokrenut ustvari ne budu deportovani iz Nemačke. Ipak, trebalo bi da kontaktiraš advokata ili organizaciju ako takvo pismo dobiješ. Od datuma kada je dablinska procedura pokrenuta, oni imaju samo 6 meseci vremena da te deportuju, inače bi tvoja dablinska procedura trebalo biti završena. Ako se skrivaš tokom osamnaest meseci, tvoj dablinski process bi trebalo takođe da je okončan. Ali imaj na umu da skrivanje može negativno da utiče na tvoje šanse da dobiješ zvanična dokumenta.
Sta je sa intervjuom?
Jako je potrebno da se pripremis za intervju. Pokusaj pre toga da razgovaras sa nekim savetovalistem (Beratungsstelle) ili sa advokatom. Budi siguran u to, da znas svoju pricu. Pripremi podatke i detalje, zato sto mozes biti siguran da ce da traze kontradiktorane izjave u tvojoj prici. Dobro je da das dosta detalja i informacija, zasto si napustio svoju domovinu. Dobro dokazi da je tamo tvoj zivot u opasnosti i da moras da se plasis psihickih povreda i hapsenja. Naprimer: medicinske ili sudske izvestaje, novinske clankove, dokumente i pisma, koja dokazuju da si u opasnosti.
Pokusaj da dokazes da i u buducnosti realna opasnost za tebe u tvojoj domovini postoji i da ne mozes da se spasis. Takodje pomaze, ako eksplicitno navedes zasto mislis da samo Nemacka moze da bude odgovorna za tvoju zastitu i kakve perspektive za buducnost ovde vidis za sebe.
Uzmi vremena za intervju, pitaj za pauzu ako zelis, i ako nesto ne razumes pitaj jos jednom. Pokusaj da se osecas slobodno i reci sve bez sramote. Ako imas problema sa prevodom, mozes i to reci. Zene mogu da zahtevaju da ih intervjuise zena i da bude jedna zena prevodilac. Na kraju potpisi protokol samo ako si zadovoljan njime i ako nema greske. Mozes da trazis kopiju. Ako nisi zadovoljan protokolom Ili time kako je prosao intervju, popricaj sa nekim advokatom ili organizacijom za podrsku.
Sta ce da se desi ako dobijem zaštitu?
Kada dobiješ potvrdnu odluku na molbu za azil, dobićeš boravišnu dozvolu i do tri godine, zavisno od tvog statusa. Sa dozvolom boravka u Nemackoj mozes besplatno da prisustvujes besplatnim kursevima nemackog jezika kako bi poboljsao sansu da nadjes posao. Dobices socijalnu pomoc sve dok ti ne bude moguce da brines sam o sebi. Mozes da putujes u druge zemlje, ali nemas dozvolu za posao u drugim evropskim zemljama. Dalje, ne možeš putovati nazad u svoju zemlju porekla, inače ćeš istog trenutka izgubiti svoju boravišnu dozvolu.
Da li je moguće da zauvek ostanem u Nemačkoj?
Ovo zavisi od statusa koji ti je dodeljen i situacije u tvojoj zemlji porekla. Ako ti je odobren azil (prema Art. 16 a GG) ili si prepoznat kao izbeglica (§ 3 AsylG), dobićeš boravišnu dozvolu na tri godine sa punim pravima. Posle te tri godine boravišna dozvola će ti se preinačiti u stalni boravak ako su razlozi za napuštanje tvoje zemlje još uvek aktuelni i ako nisi putovao nazad u svoju zemlju. Ova je zauvek punovažna i nakon što dobiješ stalnu boravišnu dozvolu možeš putovati nazad u svoju zemlju. Ona može biti poništena ako počiniš ozbiljne zločine ili napustiš zemlju na više od šest meseci bez saglasnosti Ausländerbehörde. Ako si dobio supsidiarnu zaštitu, dobićeš boravišnu dozvolu na jednu godinu i onda na dve godine. Možeš produžavati boravišnu dozvolu iznova i iznova sve dok razlog za tvoju protekciju još uvek postoji (na primer, građanski rat.. ) Ako ti BAMF odredi najnižu protekciju, zvanu sporenje deportacije (Abschiebungsverbot, according to § 60 V, VII S. 1 AufenthG), u tom slučaju oni će ti obično dati i boravišnu dozvoluako misle da prepreke još postoje na duže vremenske periode. Možeš dobiti stalnu boravišnu dozvolu (kao i svaki stranac) nakon pet godina življenja u Nemačkoj sa boravišnom dozvolom i ako si 60 puta na mesečnom nivou uplaćivao u penzioni fond Nakon šest ili osam godina života u Nemačkoj sa boravišnom dozvolom možeš se prijaviti za državljanstvo i dobiti nemački pasoš ali moraćeš pokazati dobro znanje nemačkog jezika, poznavanje nemačkog političkog sistema i finansijsko stanje.
Sta ce da se desi ako ne dobijem zaštitu?
Ako tvoj zahtev za azil bude odbijen, savezna kancelarija (Bundesamt) ce ti to javiti. Moguce je da se ne slazes sa time, sto ti je odbijen azil, ali to moras prijaviti pismeno u roku od jedne nedelje pismeno ili lično odlaskom na sud i javno izneti žalbu u takozvanom Rechtsantragsstelle (odelu za žalbe). Pronaći ćeš detalje oko procedure na poslednjoj stranici pisma koje prenosi negativnu odluku o azilu. Odlazak na sud ne košta ništa. Ako želiš advokata, moraćeš ga sam pronaći. Advokat koga izabereš može da pokuša i da aplicira za finansijsku pomoć.
Mozes da se prijavis za pomoc u procesu (Prozesshilfe), ali nije sigurno da ces je dobiti. Mozda moras da provedes nekoliko meseci u zatvorenom pritvoru, pre nego sto te vrate.
Jedna takozvana Duldung (tolerancija) znaci, da je tvoj zahtev odbijen, ali da usled trenutne situacije u tvojoj domovini ili iz humanitarnih razloga (zdravsteni tretman) nije moguce da se vratis. To je jedan kratkotrajni aranzman na nekoliko nedelja, ali moze da se produzi na nekoliko godina. Legalno ti je dozvoljeno da radis, ali cesto je tesko da se nadje nesto. Moguce je da se dobije obuka ili trening za posao. Ako nije tvoja krivica što ne možeš biti deportovan tokom 18 meseca, može ti se izdati boravišna dozvola.
Ako šanse za dobijanje azila nisu obećavajuće, stupanje u brak sa partnerom sa evropskim dokumentima će ti omogućiti boravišnu dozvolu. Moraš, između ostalog, da poseduješ, važeći pasoš, rodni list i dokaz da već nisi venčan (kao i oficijelni prevod svih dokumenata) i onda zakaži termin u odredu gde se zvanično obavljaju venčanja, zvanom Standesamt. Procedura će potrajati duže. Nakon venčavanja, možda ćeš morati da napustiš zemlju i da se prijaviš u nemačkoj ambasadi u rodnoj zemlji za vizu. Važno je da se stupanje u brak pokrene što je ranije moguće, pre nego što dobiješ odbijenicu, i da razgovaraš sa advokatom ili savetnikom i okružiš se ljudima koji pružaju podršku.
Šta je crkveni azil?
Retka i teška opcija je da pokušaš i dobiješ crkveni azil. Ovo podrazumeva odlazak u jednu crkvenu zajednicu i ubeđivanje sveštenika da ti je potrebna humanitarna pomoć. Sveštenik onda mora da ubedi crkveni savet da ti pomognu. Ovo je jedna mogućnost ako si “ilegalno” bez dokumenata u Nemačkoj, ako država pokušava da te deportuje zbog Dablinskog sporazuma ili ako je tvoja aplikacija za azil greškom odbijena. Obično ovo samo funkcioniše u slučaju osoba koje iza sebe imaju dramatična iskustva ili ako se nalaziš u posebno teškoj situaciji. Važno je napomenuti da ti crkveni azil NE daje dokumenta, samo ti daje na vremenu.
Sta ako kontrolisu moje papire?
U Nemackoj je policiji dozvoljeno da te zaustave na ulici i da te pitaju za papire za identifikaciju. Ako ih nemas sa sobom, mogu da te povedu na policijsku stanicu da provere ko si. Mogu te držati u pritvoru do kraja narednog dana, to znači, ne duže od 48 sati.
Sta se desava ako me uhapse?
Trebao bi da budes informisan o svojim pravima prilikom hapšenja. Ako ne govoriš nemački, sudski tumač mora da ti objasni koja prava imaš. Zatraži ovo. Onda će te zamoliti da potpišeš document koji potvrđuje da si informisan o svojim pravima Naprimer imas pravo na besplatan prevod, da obavis jedan poziv i da odes kod doktora i advokata i tvoja ambasada može biti kontaktirana, ako nisi potražilac azila ili izbeglica.
Kako mogu ovde da zivim bez dozvole za boravak?
Neki ljudi zive bez boravišne dozvole u Nemackoj. Neki dobiju ispod ruke posao u Nemackoj. Neki su imali dozvolu za boravak, pa su je izgubili. Ima i ljudih koji se kriju, nakon sto je njihov zahtev za azil bio odbijen. . „Skrivanje” podrazumeva nepojavljivanje u tvom kampu i neotkrivanje tvog mesta boravka drugima u tvom kampu. Ljudi koji se skrivaju moraju dosta da se oslone na pomoć svoje zajednice. Životni uslovi ljudi koji se skrivaju su teški pošto ne mogu da pristupe pogodnostima socijalne zaštite kao što su medicinska pomoć, iako postoje neke lekarske organizacije koje primaju osobe bez dokumenata. Takve osobe mogu pronaći posao, ali kao ilegalni radnici, mogu biti iskorištavani od strane poslodavca. Ali i dalje ostaje takva mogućnost da se ne ispoštuje zvanični zahtev o deportaciji iz Nemačke, već da se ovde ostane potajno. Policija neće aktivno tragati za tobom, ali ako si na primer upitan da pokažeš identifikaciona dokumenta, na ulici ili u javnom prevozu, mogu te zaustaviti i deportovati. U slučaju da te policija uhvati, sankcije mogu biti trenutna kazna ili pritvor do godinu dana. Ako odlučiš da ostaneš u Nemačkoj ilegalno, biće od pomoći ako kontaktiraš neku od organizacija koje pružaju podršku.
More information on: www.w2eu.info
Vise informacija ovde: www.w2eu.info .
Pomocni kontakti u I oko Berlina
Saveti I informacija
KUB- centar za informacije, saveti na mnogim jezicima, sastanci, legalna pomoc
Tel.: 030-614 94 00, 0030 – 614 94 04 radno vreme: ponedeljak, utorak, cetvrtak, petak 10-13h Albanski, arapski, engleski, farski, turski, srpskohrvatski, kurdish adresa: Oranienstr. 159, 10969 Berlin (U-Bahn: Moritzplatz) website: www.kub-berlin.org mail: kontakt@kub-berlin.de
Al Muntada – za osobe iz arapskih regiona
Tel: 030 68 24 77 19 Utorak 10-13h I cetvrtak 14-17h
Morusstr. 18 A, 12053 Berlin email: almuntada@diakoniewerk-simeon.de
Asyl in der Kirche Berlin – Azil u crkvi berlina
Tel: 030 – 691 41 83 http://www.kirchenasyl-berlin.de/
Beratungstelle für Migrantinnen und Migranten von Arbeit und Leben – socijalni I legalni saveti za posao
Tel: 030 – 40 39 92 56 Adresa: Keithstraße 1-3, 10787 Berlin
http://www.berlin.arbeitundleben.de/kontakt.html
Verein iranischer Flüchtlinge in Berlin – Savet za izbeglice iz irana
Tel: 030 – 62 98 15 30 http://iprberlin.com/fa/
Nevenda Kurdi – savet za izbeglice na kurdskom, turskom, arapskom jeziku
Tel: 030 – 615 90 92 Dresdenerstr. 8, 10999 Berlin
http://www.kurdisches-zentrum.de/kontakt.html
Flüchtlingsrat Berlin e.V. – Savet za izbeglice
Georgenkirchstr. 69-70 ,10249 Berlin Tel.: 0 30 2 43 44 57 62
E-Mail: buero@fluechtlingsrat-berlin.de www.fluechtlingsrat-berlin.de
Migrationsrat Berlin-Brandenburg – informacije o pravu za izbeglice
Oranienstr. 34, 10999 U1, U8, (U Kottbusser Tor) Bus M29 (Adalbertstr./Oranienstr.) Biro: 030 – 61658755 Savet:: 030 – 60031139
E-Mail: info@mrbb.de
PRO ASYL – nezavisna organizacija za ljudska prava
Email: proasyl@proasyl.de
website na nemanckom I engleskom: www.proasyl.de
MALOLETNE IZBEGLICE ISPOD 18
AKINDA – podrska I savet za izbeglice bez pratnja
Tel.: 030 – 32 70 93 40
Paulsenstr. 55-56, 12163 E-Mail: akinda@xenion.org
Alafia – podrska za decu
Tel.: 030 – 45 60 64 16 http://www.alafia-kinderrechte.de/deutschland/
BBZ – socijalni I legalni savet I centar za mlade izbeglice
Tel.: 030 666 407 20, 030 666 407 23
http://www.bbzberlin.de/ Turmstr. 72, Floor 4, 10551 Berlin
ZENE
S.U.S.I. Interkulturelles Frauenzentrum – zdravstena, psiholska I socijalna pomoc
savet za zene na francuskom, ruskom, polskom, farskom, spanskom portugalskom, italijanskom, engleskom I vietnamskom jeziku
Tel.: 030 78 95 93 94 Address: Innsbrucker Straße 58
http://www.susi-frauen-zentrum.com/ an nd on facebook.
SOLWODI – pomoc za zene u nevolji
Savetovanje za žrtve trgovine ljudima , nasilja i prisilnog braka
Tel: 030 – 81 00 11 70 Adr: Kranoldstr. 24 Email: berlin@solwodi.de
BIG Hotline – Pomoc za zene zrtve nasilja
Tel.: 030 61 10 30 0 24 casova na dan
Al Nadi – sastanak, savet I kurseve za arapske zene
Tel: 030 – 85 20 60 2. Rheinstrasse 53-54. Monday to Friday 9 to 4 oclock.
Languages: Arabic, German
Ban Ying – Pomaganje žene migrante koje su iskusili nasilje , eksploatacija ili trgovine ljudima
Anklamer Str. 38, 10115 Tel.: 030 440 63 73 ili 030 440 63 74
info@ban-ying.de www.ban-ying.de
BAIP – savet za arikanske zene
Karl-Marx-Str. 42, 12043 Tel.: 030 – 62 72 93 30
TIO – sastanak, informacija, trening
Köpenicker Str. 9 B, 10997 Berlin
Tel.: 030 612 20 50, 030 / 624 10 11 Tio-ev@gmx.de www.tio-berlin.de
LesMigraS – savetovanje I podrska
Kulmer Strasse 20a, 10 783 http://www.lesmigras.de/
Telephone: 030 21 91 50 90 info@lesmigras.de
MILES des LSVD Berlin – pomoc I legalni saveti za individualce I familije
Kleiststraße 35, 10787 Berlin Telephone: 030 – 22 50 22 15
email: miles@blsb.de https://berlin.lsvd.de/projekte/miles/
Pomoc, savet I centar za sastanak za gej izbeglice
Schwulenberatung,Cafe Kuchus, Wilhelmstraße 115, 10963 Berlin-Kreuzberg, Tues & Fri 2-6pm:
https://www.schwulenberatungberlin.de/wir-helfen/queere-fluchtlinge/
Malteser Migranten Medizin – Medicinska praksa za ljude bez zdravstvenog osiguranja
Aachener Str. 12, 10713 Berlin-Wilmersdorf,
Telefon: 030 82 72 26 00 email: MMMedizin@malteser-berlin.de
Utorak, sreda, petak 9-15 h U- & S-Bahn: Heidelberger Platz, Bus 101: Paretzer Straße, Bus 249: Brabanter Platz
Büro für Medizinische Flüchtlingshilfe – medicinsa podrska za osobe bez papira
Tel: 030 – 69 46 746 Ponedeljak I Cetvrtak 16.30 to 18.30 h
Addresa: Mehringhof, Gneisenaustr. 2A, Hinterhof, Aufgang 3, 2. Stock, Berlin-Kreuzberg U-Bahnhof Mehringdamm U6/U7
Telephone: 030. 69 46 746 email: info@medibuero.de www.medibuero.de
BzFO – pomoc za ljude koji su iskusili torturu
http://www.bzfo.de/homeen.html Tel: 030 30 39 06 / 0 Email: mail@bzfo.de
Xenion- Psihosocijalna podrška za ljude koji su iskusili politički progon
http://xenion.org Paulsenstr. 55-56 Telephone: 030 3232933
E-Mail: info@xenion.org
besplatne kurseve za nemacki jezik and tandem partnere:
KUB. Addresa: Oranienstr. 159, 10969. Telefon: 030 / 614 94 00
http://www.kub-berlin.org/index.php/en/german-classes/164-german-courses
Pocni za jednim drugom: Ovaj sajt povezuje izbeglice sa ljudima u Berlinu koji žele da podrže ljude i pomognu u administraciji i za pocetak u novi život
http://www.start-with-a-friend.de/refugees
Engleske casove za izbeglice: Utorkum u kaficu Engels, Herrfurthstraße 21 Ubahn 8 Boddinstr, 18-20h
Pretraga za nestalim clanovima porodice
https://www.facebook.com/searchandfindrefugees
http://familylinks.icrc.org/europe/en/Pages/home.aspx
“Phrasebook” za izbeglice sa korisnim recima I frazama
http://www.refugeephrasebook.de/
Watch the Med – Alarm Phone +334 86 51 71 61
www.facebook.com/watchthemed.alarmphone
Ako su vasi prijatelji ili familija u putu ka Evropi, molimo vas da deleti nas broj za hitne slucajeve. Nudimo 24 sata hitne telefone za ljude u nevolji na moru
welcome2germany 